Berzanski pojmovnik

Finansijski sistem

• Finansijsko tržište
• Finansijski instrumenti
• Učesnici na finansijskom tršištu

Finansijsko tržište

FINANSIJSKO TRŽIŠTE

U užem smislu, ono se najčešće definiše kao organizovano mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijske aktive i finansijskih instrumenata. Sastoji se iz više segmenata: tržišta novca (v.), tržišta kapitala (v.), deviznog tržišta (v.) i tržišta finansijskih derivata. Finansijsko tržište može biti berzansko i vanberzansko u zavisnosti da li se trgovanje hartijama od vrednosti odvija na ili vanberze.

TRŽIŠTE NOVCA

Tržište novca predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima kratkoročne finansijske aktive (one čiji je rok dospeća kraći od jedne godine). Na tržištu novca se najčešće obavljaju sledeći poslovi:

• transakcije sa žiralnim novcem,
• uzimanje/davanje kratkoročnih kredita,
• eskontni poslovi, (v.)
• lombardni poslovi i (v.)
• poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednosti (komercijalni zapisi (v.), blagajnički zapisi (v.), državni zapisi (v.), bankarski akceptni nalozi, sertifikati o depozitima (v.), menice (v.), itd.).

Osnovni zadaci tržišta novca: obezbeđivanju kratkoročnih sredstava za održanje likvidnosti svih učesnika u privrednom životu, obezbeđivanju sredstava za kratkoročno finansiranje poslovanja, ostvarivanju ciljeva kreditno-monetarne politike, obezbeđivanju optimalne politike javnog duga, omogućavanju uspešnog funkcionisanja bankarskog sektora, itd.

Najzanačajniji učesnici na tržištu novca su centralna banka, poslovne banke i druge finansijske institucije i posrednici.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Devizno tržište je mesto susretanja ponude i tražnje za devizama, stranim novčanim sredstvima plaćanja (valutama), hartijama od vrednosti denominovanim u stranoj valuti i efektivnom stranom novcu. Ono predstavlja vezu nacionalne privrede sa međunarodnim okruženjem. Najčešće su ona sastavni delovi tržišta novca, a mogu se formirati i kao samostalne institucije.

DEVIZNI KURS

Cena koja se formira na deviznom tržištu (v.). Predstavlja vrednost novčane jedinice jedne zemlje u odnosu na valute drugih zemalja.

TRŽIŠTE KAPITALA

To je mesto povezivanja ponude i tražnje za kapitalom, to jest različitim oblicima dugoročnih finansijskih instrumenata (čiji je rok dospeća duži od jedne godine).

Tržište kapitala se sastoji iz tri segmenta:

1. Kreditnog tržišta na kome se trguje hartijama od vrednosti koje održavaju dužničko-poverilačke odnose.
2. Hipotekarnog tržišta, na kome se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi hipoteka.
3. Tržišta vlasničkih instrumenata.

TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI

Primarna uloga tržišta hartija jeste da obezbedi vlasnički kapital (emisijom akcija, v.) i dugoročne izvore sredstava (emisijom obveznica v.).

Finansijski instrumenti

HARTIJE OD VREDNOSTI

Pisani dokument ili isprava koja svom držaocu daje određeno imovinsko pravo. U najširem smislu, postoje dve vrste hartija od vrednosti: dužničke hartije (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, certifikati o depozitu) – obveznice i vlasničke hartije – akcije. Kratkoročne akcije imaju rok dospeća godinu dana ili manje, uključuju manji rizik i visokog su stepena utrživosti.

Vlasničke hartije od vrednosti

AKCIJA (DEONICA)

Vlasnička hartija od vrednosti nastala na osnovu udela u akcionarskom društvu, sa naznakom visine učešća u akcionarskom kapitalu (nominalna vrednost akcije).

Akcije mogu biti obične ( sa pravom glasa i učešća u dobiti) i prioritetne (pravo učešća u dobiti), prioritetne konvertabilne (zamenljive za obične akcije).

EMISIJA AKCIJA

Preduzeće vrši emitovanje akcija, radi prikupljanja kapitala za osnivanje akcionarskog društva ili radi uvećanja već postojećeg akcionarskog kapitala. Izdavalac (emitent) je uvek akcionarsko društvo. Svaka akcija nosi određena prava imaocu – akcionaru.

NOMINALNA VREDNOST AKCIJE

Nominalna vrednost akcije određena je njenim udelom u akcionarskom kapitalu. Od visine nominalne vrednosti akcija koje poseduje akcionar, odnosno od visine udela u akcionarskom kapitalu, zavisi i stepen ostvarenja dva osnovna prava akcionara: na učešće u dobiti i na učešće u u pravljanju akcionarskim društvom.

TRŽIŠNA VREDNOST AKCIJE

Stavljanjem u promet na tržištu dolazi do odstupanja od nominalne vrednosti akcije i formiranje tržišne, koja može biti veća ili manja od nominalne. To zavisi od ponude i tražnje.

PRIVATIZACIJA

Proces pretvaranja (prodajom ili besplatnim davanjem) drugih oblika svojine (javne, državne i društvene) u privatnu.

Dužničke hartije od vrednosti

OBVEZNICE

Dužničke hartije od vrednosti odražavaju kreditne, tj. dužničko-poverilačke odnose. One svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu, u određenom periodu vremena. Za obveznice se često sreće naziv hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom.

Obveznice se dele prema sledećim kriterijumima:

1. prema načinu obezbeđenja prava, na garantovane i negarantovane obveznice,
2. prema roku dospeća, na kratkoročne i dugoročne,
3. prema načinu ostvarivanja prava na kamatu, na obveznice bez kupona i obveznice sa kuponima,
4. prema prinosu, na obveznice sa fiksnom i sa varijabilnom kamatom,
5. prema načinu ostvarivanja prava na povraćaj nominalne vrednosti, na jednokratne i u anuitetima,
6. prema posebnim pravima, na participativne i zamenljive.

DRŽAVNE OBVEZNICE

Njih emituje država ili neki njeni organi ili agencije.

OBVEZNICE PREDUZEĆA

U ulozi emitenta pojavljuju se firme.

OBVEZNICE LOKALNIH ORGANA VLASTI (municipalne obveznice)

Njih emituju organi lokalne vlasti: regioni, opštine, gradovi, itd. One svojim vlasnicima nose poreske olakšice. Nose i nižu kamatnu stopu u odnosu na druge tipove obveznica.

OSIGURANE OBVEZNICE

Radi povećanja zaštite vlasnika obveznica, tj. u cilju smaljenja rizika, vrši se osiguranje obveznica određenom aktivom.

Najpoznatije su:

• hipotekarne obveznice , gde se kao osiguranje koristi realna aktiva kao što su zgrade, zemlja i slično,
• založne obveznice, gde se kao osiguranje koriste druge hartije od vrednosti,
• certifikati o opremi, gde se kao osiguranje koristi neka specijalna oprema, mašine ili slično.

NEOSIGURANE OBVEZNICE

Osnovna karakteristika ovih obveznica je da ne postoji formalno osiguranje nekom aktivom.

OBVEZNICE SA I BEZ KUPONA

1. Najčešći tip obveznica – periodično plaćanje kamate, najčešće dva puta godišnje.
2. Njihovim vlasnicima se ništa ne isplaćuje do roka dospeća, kada im se jednokratno isplaćuju i glavnica i kamata.

OBVEZNICE BEZ DOSPEĆA

Nikada ne dospevaju.

Zapisi

KOMERCIJALNI ZAPIS

Kratkoročna hartija od vrednosti – instrument duga, koju emituju preduzeća u cilju prikupljanja novčanih sredstava za finanasiranje svog poslovanja. Prodaje se uz diskont tj. vrsti kratkoročne obveznice bez kupona. Rok dospeća je od 2 do 270 dana.

BLAGAJNIČKI ZAPIS

Kratkoročna hartija od vrednosti – instrument duga, koja se emituje sa svrhom prikupljanja slobodnih novčanih sredstava. U ulozi emitenta blagajničkih zapisa se mogu pojaviti: Narodna banka Srbije, poslovne banke i druge finansijske organizacije.

DRŽAVNI ZAPIS

Kratkoročna hartija od vrednosti koju mogu emitovati Savezna država ili republike članice sa ciljem prikupljanja slobodnih novčanih sredstava za pemošćivanje vremenske neusklađenosti između prihoda i rashoda u svojim budžetima.

TREZORSKI ZAPIS

Trezorski zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koju emituje Ministarstvo finansija sa rokom dospeća 91 do 180 dana. Emituje se radi finansiranja budžetskog deficita.

HIPOTEKARNA ZALOŽNICA

Vrsta hartija od vrednosti pod kojom se podrazumevaju različite vrste obveznica osiguranih zalogom portfolia hipoteka ( odobrenih hipotekarnih kredita. Zbog visokog kvaliteta ove hartije nju najviše kupuju institucionalni investitori investicioni i penzioni fondovi.

CERTIFIKAT O DEPOZITU (depozitne potvrde)

Instrument duga, čiji se emitent obavezuje da će se imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku. Kao emitent najčešće se pojavljuju banke. Postoje dve vrste certifikata o depozitu:

• kratkoročni, čiji se rok dospeća kreće od par nedelja do maksimum jedne godine,
• dugoročni, čiji rok dospeća može iznositi nekoliko godina.

FINANSIJSKI DERIVATI (izvedene hartije od vrednosti)

Terminski ugovor (forvard)

Ugovor o kupo prodaji određene aktive po unapred definisanoj ceni na određeni dan u budućnosti

Fjučersi

Terminski ugovor o kupo prodaji određene aktive po unapred definisanoj ceni na određeni dan u budućnosti. Razlikuje se od forarda po likvidnosti, odnosno mogućnosti trgovine na berzi ovom hartijom

Opcije

Izvedena hartija od vrednosti koja svom vlasniku daje pravo da kupi ili proda odreženu aktivu po unapred dogovorenoj fiksnoj ceni u određenom periodu vremena. Opcionim ugovorom se određije tip aktive, količina, cena i datum do kada opcija važi.

Varanti (ovlašćenja)

Njihovim emitovanjem postojećim akcionarima daje se ovlašćenje da do određenog datuma kupi nove akcije po određenoj ceni.

SEKJURITIZACIJA

Sekjuritizacija je jedna od najvažnijih finansijskih inovacija koja se javlja 70-tih godina u Americi. Prvobitno ona je značila zamenu bankarskih kredita emitovanjem hartija od vrednosti. Kasnije sekjuritizacija postaje proces transformacije nelikvidne finansijske aktive banke u utržive hartije od vrednosti. Osnova sekjuritizacije su hipotekarni stambeni krediti od kojih se formiraju pulovi i na osnovu njih emituju hartije od vrednosti (MBS-Morgage backed securities). U drugom slučaju najčešće korišćena aktiva za sekjuritizaciju su lizing ugovori, krediti za vozila i potraživanja po kreditnim karticama –sekjuritizacija hartija od vrednosti obezbeđena aktivom (ABS-Asset Backed Securities).

Smisao sekjuritizacije je veća utrživost aktive. Značaj se ogleda u oslobađanju kapitala koji može da se upotrebi za druge poslove kao i smanjenju kreditnog rizika.

Učesnici na finansijskom tržištu

Finansijske institucije:

• Kreditne (banke, štedno kreditne organizacije)
• Berzanske firme (brokersko dilerska društva, berzanski posrednici)
• Investicione kompanije ( institucionalni investitori, investicione banke)

INSTITUCIONALNI INVESTITORI

Organizacija koja ulaže finansijska sredstva u hartije od vrednosti . To mogu biti banke, osiguravajući zavodi, investicioni fondovi, penzioni fondovi i sl. To su najvažniji investitori koji svojim značajnim kupovinama i prodajama mogu presudno usmeravati cenovna kretanja na finansijskom tržištu u celini.

INVESTICIONI FOND

Povlače sredstva manjih individualnih investitora kojima za uzvrat emituje akcije ili udele u finansijskoj aktivi. Tako prikupljena sredstva investiraju na domaćem i/ili međunarodnom finansijskom tržištu u hartije od vrednosti stvarajući diversifikovani investicioni portfolio. Investicioni fond može biti zatvoreni ili otvoren.

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI I FINANSIJSKO TRŽIŠTE

Obavlja poslove koji se odnose na obezbeđenje kvaliteta hartija od vrednosti koje se emituju, obezbeđenje finansijske discipline u trgovini hartijama od vrednosti, kontrolu pravnih lica koja posluju sa hartijama od vrednosti, izdavanje dozvole za rad i kontrolu rada finansijske berze, dozvole za rad i kontrolu rada berzanskih posrednika, utvrđivanje programa za polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera.

BERZA

Berza je institucija finansijskog tržišta vezana za tačno određeno mesto na kome se trguje u određeno vreme standardizovanim tržišnim materijalom, po utvrđenim pravilima i metodama trgovanja. Berze se dele na efektne, robne i mešovite na kojima se trguje hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima, robom. Osnovni razlog nastanka institucije berze predstavlja zaštita od tržišnih rizika. Na berzi trguju ovlašćeni posrednici, članovi berze, koji nastupaju kao brokeri (u svoje ime, a za račun drugih) i kao dileri (u svoje ime i za svoj račun).

KLIRINŠKA KUĆA

Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti.

Da bi berzanski poslovi funkcionisali u praksi neophodno je postojanje određenih institucionalnih okvira. Jedan od osnovnih je postojanje klirinške kuće koja stoji između kupaca i prodavaca.

Osnovne funkcije:

• označava hartije i izdavaoce, registruje knjigu akcionara i izdavaoce, vodi račune svih učesnika na berzi i vrši njihovo sravnjivanje u skladu sa zaključenim poslovima,
• prikuplja i održava inicijalne depozite (margins) svojih članova na nivou neophodnom za nesmetano obavljanje trgovanja.

Sve svoje funkcije Centralni registar obavlja preko svojih članova, berzanskih posrednika, brokersko-dilerskih društava.